Kad četnici i ustaše nazdravljaju

2015-05-09 11:38


Lutajući malo po raznim portalima pronašao sam i ovaj tekst na jednom Srbijanskom portalu koji je preuzeo i Banjalučki portal "BUKA". Veoma interesantan tekst pogotovo danas na dan pobjede nad fašismom. Mnogi Banjalučani teže da prekrajaju istoriju veličajuci nacističke sluge i odaju počast koljačima svoje braće. Ovaj lijepi tekst i ove fotografije namjenjujem Banjalučkim prekrajačima istorije.



                                                                          KAD ČETNICI I USTAŠE NAZDRAVLJAJU                                            


Saradnja snaga Jugoslovenske vojske u otadžbini sa nemačkim i italijanskim okupatorom, kao i sa ustašama, toliko je dobro dokumentovana da je zaista neverovatno da postoje ljudi koji je negiraju.


Četnički vojvoda Uroš Drenvić u društvu ustaških i domobranskih oficira



Tekst u kojem smo se bavili zverskim zločinima koje su na tlu Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata počinili italijanski fašisti uzbudio je neke od vas, naših cenjenih čitalaca, zbog toga što smo u naslov uključili i podatak da su se četnici sa njima grlili.

Radi se o tome što smo bili ubeđeni da je to opštepoznata stvar, četnička kolaboracija sa italijanskim okupatorom, ne sanjajući da je veliki broj vas iskreno ubeđen da se radi o "komunističkoj propagandi".

Ništa slično nije u pitanju. Saradnja četnika sa Italijanima u njihovoj okupacionoj zoni

koja se protezala čitavim južnim delom bivše Jugoslavije, od slovenačkih predela, preko dalmatinskih sa zaleđima, bosanskih i hercegovačkih do crnogorskih i kosovsko-metohijskih nije nikada bila tajna niti je ikada skrivana od strane samih pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini. To se nazivalo "legalizacija" u kojoj je učestvovala čitava vrhuška "ravnogorskog" pokreta i za koju su svi znali, uključujući i Dragoljuba Mihailovića, koji ju je uostalom i podsticao dok god on ostaje čistog obraza.



Četnici i Italijani u Jablanici u Hercegovini 2. oktobra 1942. Foto: Znaci.net


Pod plaštom zaštite Srba od ustaškog noža, četnici postaju de fakto i de jure deo italijanske okupacione sile koja je između ostalog i saveznik tih istih ustaša koje kolju Srbe po jamama i logorima. I jedni i drugi nalaze se u Antikomunističkog dobrovoljačkoj miliciji.


Pircio Biroli i Bajo Stanisic za vreme smotre cetnika pred borbu CrnaGora 942godine Foto: Znaci.net


Na istom prostoru, posle sloma Italije i dolaska Nemaca i u tu zonu, četnici se i dalje slobodno kreću po Splitu pa se čak i pismeno žale vlastima da ih ustaše pljuju na ulici.

Zetski četnički odred i Italijani u leto 1942. godine. Foto: Znaci.net

Nešto tajnija bila je "legalizacija" kod Nemaca u samoj Srbiji, ali je i nje bilo u velikoj meri.

Četnici i Nemci za vreme Pete neprijateljske ofanzive u Hercegovini 1943. Foto: Znaci.net

Ona je počela još u Divcima novembra 1941. godine, kada je Draža ponudio nacistima saradnju u brisanju partizana (nemački transkript sa tog sastanka možete pročitati ovde), kada je objasnio da je komunistički ustanak nekoliko meseci ranije morao da podrži jer bi ga njegovi

ljudi napustili da nije.

Četnički vojvoda Rade Radić sa nemačkim generalom Štalom i nepoznatim domobranom tokom IV neprijateljsk ofanzive 1943. godine. Foto: Znaci.net

Vermaht je odbio Mihailovićev predlog, ali je saradnja u ovom ili onom obliku nastavljena a četnici se nisu sukobljavali sa Nemcima sve do jeseni 1943. godine, kada je do došlo do kratkotrajnog sukoba koji je trajao nešto više od mesec dana i nakon čega se ulazi u punu kolaboraciju.

Četnik Vukašin Marčetić sa ustaškom policijom u Banja Luci 1944. Foto: Znaci.net

Negde u isto vreme, Draža poziva specijalnog Hitlerovog izaslanika za Balkan, Hermana Nojbahera, da bude njegov gost u Šumadiji na degustaciji vina, te da će ga dočekati sa telesnom gardom, konjicom, obučenom u srpsku narodnu nošnju.

Četnički komandant Jakov Jovović sa svojim saradnicima i predstavnikom nemačke feldkomandature na Cetinju, jesen 1943. Foto: Znaci.net

Srbija u kojoj partizana gotovo i da nema pošto se svi bore na teritoriji NDH, Srbija u kojoj dominiraju četnici, potpuno je mirna. Toliko mirna da Nojbaher piše kako je avgusta 1944. godine: "u njoj bila stacionirana samo jedna nemačka borbena jedinica i to jedan policijski bataljon, koji i nije bio kompletan u odnosu na brojno stanje".

Vojvoda Pavle Đurišić drži govor u Kolašinu u prisustvu guvernera Crne Gore Pircija Birolija

. Foto: Znaci.net

Najbitniji događaj, međutim, svakako je sastanak u Topoli 11. avgusta 1944. godine o kome najviše znamo na osnovu arhiva Vermahta, nemačke oružane sile

Četnički vojvoda Momčilo Đujić sa Italijanima i četnicima. Foto: Znaci.net

Nacistički izvori nam govore da su pored Dražinog predloga koji će biti prenesen Hitleru (da Nemci odobre stvaranje srpske vojske od 50.000 ljudi i da je naoružaju), dva glavna zahteva Nikole Kalabića, Dragoslava Račića i Neška Nedića na sedeljci

sa kapetanom Vredeom su bili:

Nemački oficir, četnički komandant i ustaški gvardijan u Karinu kod Obrovca krajem 1943. Foto: Znaci.net

1) da Draža lično ostane u ilegali, odnosno da se on personalno ne ističe kao neko ko podržava dogovor a sve zbog posleratnog političkog delovanja, kako ne bi bio kompromitovan među srpskim narodom i

2) da četnici ne nose nemačke uniforme.


Italijani i četnici u Jablanici 1943. godine. Foto: Znaci.net

Hitler odbija punu saradnju, ali dozvoljava ograničenu, pa tako četnici iz magacina Vermahta dobijaju 11.000 pušaka i pet miliona metaka a ogroman broj nemačkih komandanata sklapa dogovore sa Dražinim snagama. 6. septembra pod njegovu komandu dolazi i kvislinška Srpka državna straža

Četnici i domobrani. Foto: Znaci.net

Vermaht i JVuO rame uz rame "brane" Srbiju od Narodnooslobodilačke vojske koja u tom trenutku već ima legalnost datu od strane kralja, zbog čega veliki broj četnika počinje da menja uniforme, utoliko više što su komunisti doneli proglas o amnestiji

Četnički komandanti Cvjetičanin i Bogunović raportiraju italijanskom komandantu u Bosanskom Grahovu avgusta 1942. Foto: Znaci.net

Četnički komandant Rade Radić u društvu nemačkih oficira u Sitnici 1942. Foto: Znaci.net


Nakon oslobođenja Srbije, četnici se na čelu sa Dragoljubom Mihailovićem povlače u Bosnu zajedno sa Nemcima, odakle 7. februara 1945. godine Draža depešom daje instrukcije svojim ljudima sledeće sadržine: "Sa ustašama u Gračanici održavati najprijateljskije veze".

Četnici i nemački vojnici tokom pokušaja partizanskog proboja u Srbiju u proleće 1944. Foto: Znaci.net


Ovde se radi o mestu u severoistočnoj Bosni, ne na Kosovu, ali nije jasno da li priča baš o ustašama ili o Hrvatima generalno

Hercegovački četnici i nepoznati nemački oficir. Foto: Znaci.net


Sutradan, stiže pojašnjenje: "Ustaše dižu glavu u Bosni, ali znajte da ima dve vrste ustaša. Samo su idejne ustaše naši neprijatelji, a ostali prestavljaju miliciju, koja je sa nama u saradnji".

Četnici, ustaše i domobrani u Bosni. Foto: Znaci.net



2. marta 1945. godine, Draža svom opunomoćeniku u Zagrebu šalje ovu depešu:

"Nastojte da sa Stepincem, ponavljam sa Stepincem uhvatite što čvršću vezu i upoznate ga sa celim našim programom i radom...

Ako možete učinite mu zvaničnu posetu, da bismo sa tim stvorili sporazum protiv komunista...

Samo o tome Mačekovci nesmeju da znaju ništa, jer u isto vreme treba raditi sa mačekovcima".

Domobranski major Emil Rataj, ustaški logornik Konstantin Urumović, četnički vojvoda Uroš Drenović i ustaški kotarski predstojnik Marko Jungić, u Mrkonjić Gradu 1942. Foto: Znaci.net


Najveći broj četnika na kraju otkazuje podršku Draži koji želi da ostane u Jugoslaviji da bi se

borio protiv komunista, i zajedno sa Nemcima i ustašama se povlače ka Sloveniji.

Četnici i Nemci. Foto: Znaci.net

Veliki broj njih zajedno je sa hrvatskim nacionalistima stradao na Blajburgu, a mnogi i pre Blajburga


Nemci vrše smotru četnika negde u Srbiji. Foto: Znaci.net

Fotografije koje smo vam pružili na uvid u ovom tekstu bi trebalo, valjda, da vas razuvere i da vam pokažu da je kolaboracija četnika sa okupatorom i te kako postojala.

Četnici na smotri pred italijanskim guvernerom Crne Gore Pircijem Birolijem. Foto: Znaci.net

Naravno, ako vam je brat sa kojim ne delite isto političko mišljenje veći neprijatelj od stranca koji je došao da vam siluje zemlju, ovaj tekst vam neće značiti ništa.

Da li će vam, međutim, značiti dokument koji prilažemo za sam kraj ovog teksta, u kome četnici 2. avgusta 1943, na Ilindan, obaveštavaju ustaše u Mrkonjić Gradu da se u Vrbljanima kod Crkve održava partizanski zbor, i u kome traže da se oni tamo bombarduju?

Četnici obaveštavaju ustaše o partizanskom zboru i traže bombardovanje sela. Foto: Znaci.net

(Telegraf.rs)