Vlast i izdajnici

Na Balkanu kad se drzava nadje u dubokoj socijalnoj i ekonomskoj krizi
 vlast izgubi i ono malo pameti sto ima. Umjesto da trazi izlaz iz krize i
 postojecega stanja trazi sve moguce nacine da se opravda za neuspjehe.
 Tako pocinje stvaranje unutrasnjih neprijatelja i stranih placenika.
 Uobicajeno je da se saslusa misljenje opozicije u parlamentu i da se
 pokusa naci zajednicko rjesenje. Na Balkanu tako nesto nije moguce zbog
 sujete i jos kojekavih radnji sto idu na teret vrha vlasti. Tako
 opozicija dobija epitet izdajnika i stranih sluga koji podrivaju
 unutrasnji sistem. Izdaja na svakom koraku unutrasnji neprijatelj je medju
 nama. Sve nevladine organizacije pa i oni uzgajivaci cvijeca su placenici
 medjunarodne zajednice usmjereni na rusenje vlade i vladinih institucija.
 To je pocetak jos nekako i dobro ali kad pocne druga faza odnosno gusenje
 ljudskih prava pojava ekstremnih grupa sa nacionalnim predznakom
 neonacistke i profasisticke orjentacije koja po zemlji siju strah i
 nesigurnost. Prvi na udaru su kao i obicno manjinske nacionalne grupe pa
 nevladine organizacije i na kraju politicke opozicione partije. Gusenje
 slobodnih medija je obavezno gradivo. U Banja Luci izlaze Glas Srpske i
 Nezavisne Novine pod vladinom kontrolom koja se manje vise bavi
 pronalazenjem nepogodnih pljuvanjem i blacenjem onih koji drugacije misle
 dok je objektivno izvjestavanje ne onemoguceno vec vlasnik novinske kuce
 dobija od drzave finansijsku pomoc a dobro je poznato da se ljubi ruka
 koja te hrani. Nigdje niti jedno slovo protiv vlasti koja je ujedno i
 glavni kreator krize. Cak i prekrajanje istorije im je dozvoljeno.
 Nedavno u Drakulicu na komemorativnom skupu

 povodom stravicnog ustaskog pokolja na
 bini pored Banjaluckog gradonacelnika i ministra boraca i ucesnika ratova
 bili su i predstavnici Ravnogorskog pokreta. A dobro znaju svi da ti isti
 cetnici su zajedno sa ustasama bili glavni pomagaci njemackom i
 talijanskom okupatoru na prostorima Jugoslavije i kao takvi su i
 okarakterisani kao izdajnici i saradnici okupatora. Eto novine sute o tome
 ne zbog toga sto su novinari neobavjesteni ili neznalice vec se
 dodvoravaju i zbog toga imaju svu podrsku vlasti. Kad o tome ne pisu
 nece pisati ni o krizi a pogotovo o onima koji su i doveli zemlju do krize
 i o onima sto su za sve to odgovorni. U ovako ogromnoj krizi i moral cast
 i postenje postaju nesto poput robe koja je veoma jeftina i lako se
 prodaje. Ima li ko da se tome suprostavi da se organizuje da se cuje glas
 druge strane onih nekorumpiranih onih ponizenih onih osiromasenih. Izgleda
 da jos nema i da ce jos Vrbasa proteci dok se neko ne pobuni protiv
 nepravde krsenja sloboda i kriminala. Dugo ce se cekati masovni protesti
 strajkovi gradjanska neposlusnost slicno kao u drugim drzavama kao Grcka
 naprimjer. Ili ja mozda grijesim mozda narod dobro odlicno zivi i nema
 razloga da podize svoj glas kuku i motiku. Mozda se neki ne slazu samnom
 oko toga ali tako ja razmisljam